Slusam prenos italijanskog calcio-a na tv-u (Milan vs Barsa, onda je valjda liga samipona), prenos Novakove gubitne igre protiv Ferrer-a u Londonu (3:6, 1:4...), a online na B92. Dupli smor. Tako da evo, gde sam ono stala :)
Vesele zene beogradske. Skoro pa kao one vindzorske. Jednako glasne, sasave i pune zavrzlama i svakojakih prica.
Nasih damica koleginica je ovde bilo oko desetak. Vecinom su sve tek skoro zavrsile faks, filoloski, naravno. Sta bi trebalo da rade, to mislim da ni one ne znaju. Prodaja, marketing, SEO (!?) i ko zna sta vec.
Bile su prava zabava dok su bile ovde. Kad ujutro svratim u restoran na kafu uvek sretnem poneku. I uvek deluju jace od kafe. Za te tri minute uspeju da mi ispricaju toliko raznih prica da mi treba narednih petnaest da razbistrim glavu, skinem osmeh sa lica i nastavim da radim. Apsolutno je neverovatno kakve detalje one primecuju, kakav pogled imaju na odredjena desavanja. Kad ne bi bilo nepristojno, smejala bih se od srca na svaku njihovu izgovorenu recenicu. Tako su iskrene i naivne u svojim razmisljanjima, a opet tako domisljate. Scenaristi latino i turskih serija su mala deca za njih. Koliko je bilo situacija da prisustvujemo istom dogadjaju, ali njihova naknadna analiza me uvek razveseli. Ja sam potpuno nemastovita da osmislim takav zaplet. Sta je ko rekao, sta je zapravo mislio, a sta mu je bio cilj. :) No, da budem apsolutno fer, od njih sam saznala mnoge stvari o medjuljudskim odnosima u firmi.
Jedne veceri smo zavrsili u stanu gde ih je bilo samo pet. Mamma mia! Nisam sama sebi verovala da ih je bilo samo pet. Bila sam ubedjena da ih je barem deset. Svaka je vodila po tri razgovora istovremeno. I svaka se trudila da nadjaca ostale glasove. Ali molicu lepo, to je umece! Aktivnost mozga na izuzetnom nivou. Pratiti, ostati koncentrisan i aktivno ucestvovati. Moj se mozak nakon pola sata nasao razliven po belim zidovima moderno uredjenog stana.
Nesto sad razmisljam kako za italijane vazi da su brbljivi. Ovi koje ja znam mora da su neki izrodi. Ili 'hladni severnjaci'. Ili jednostavno nisu stigli na red od gosci :)
Zanimljivo je koliko je svaka od njih zapravo potpuno drugacija. Svaka ima svoj cilj, svoj nacin komuniciranja. A kad ih pogledam samo sa koraka udaljenosti, sve su oblikovane istim ubedjenjima.
Sve u svemu, ovde su bile drage, mile i zabavne. Neke su neuspele milanske glumice, manekenke, neke mastaju o velikim Sanco Pansa podvizima, a neke samo ljupke devojcice.
Otkako su otisle, sve je postalo tise. Zaista mi nedostaje kratki burni dnevni izvestaj nakon rucka. No, nadam se da su nam kancelarije u Beogradu izolovane kartonima za jaja (cula sam da su najbolji izolatori zvuka, najbolji materijal za gluvu sobu). ;)
Arrivederci!
Vesele zene beogradske. Skoro pa kao one vindzorske. Jednako glasne, sasave i pune zavrzlama i svakojakih prica.
Nasih damica koleginica je ovde bilo oko desetak. Vecinom su sve tek skoro zavrsile faks, filoloski, naravno. Sta bi trebalo da rade, to mislim da ni one ne znaju. Prodaja, marketing, SEO (!?) i ko zna sta vec.
Bile su prava zabava dok su bile ovde. Kad ujutro svratim u restoran na kafu uvek sretnem poneku. I uvek deluju jace od kafe. Za te tri minute uspeju da mi ispricaju toliko raznih prica da mi treba narednih petnaest da razbistrim glavu, skinem osmeh sa lica i nastavim da radim. Apsolutno je neverovatno kakve detalje one primecuju, kakav pogled imaju na odredjena desavanja. Kad ne bi bilo nepristojno, smejala bih se od srca na svaku njihovu izgovorenu recenicu. Tako su iskrene i naivne u svojim razmisljanjima, a opet tako domisljate. Scenaristi latino i turskih serija su mala deca za njih. Koliko je bilo situacija da prisustvujemo istom dogadjaju, ali njihova naknadna analiza me uvek razveseli. Ja sam potpuno nemastovita da osmislim takav zaplet. Sta je ko rekao, sta je zapravo mislio, a sta mu je bio cilj. :) No, da budem apsolutno fer, od njih sam saznala mnoge stvari o medjuljudskim odnosima u firmi.
Jedne veceri smo zavrsili u stanu gde ih je bilo samo pet. Mamma mia! Nisam sama sebi verovala da ih je bilo samo pet. Bila sam ubedjena da ih je barem deset. Svaka je vodila po tri razgovora istovremeno. I svaka se trudila da nadjaca ostale glasove. Ali molicu lepo, to je umece! Aktivnost mozga na izuzetnom nivou. Pratiti, ostati koncentrisan i aktivno ucestvovati. Moj se mozak nakon pola sata nasao razliven po belim zidovima moderno uredjenog stana.
Nesto sad razmisljam kako za italijane vazi da su brbljivi. Ovi koje ja znam mora da su neki izrodi. Ili 'hladni severnjaci'. Ili jednostavno nisu stigli na red od gosci :)
Zanimljivo je koliko je svaka od njih zapravo potpuno drugacija. Svaka ima svoj cilj, svoj nacin komuniciranja. A kad ih pogledam samo sa koraka udaljenosti, sve su oblikovane istim ubedjenjima.
Sve u svemu, ovde su bile drage, mile i zabavne. Neke su neuspele milanske glumice, manekenke, neke mastaju o velikim Sanco Pansa podvizima, a neke samo ljupke devojcice.
Otkako su otisle, sve je postalo tise. Zaista mi nedostaje kratki burni dnevni izvestaj nakon rucka. No, nadam se da su nam kancelarije u Beogradu izolovane kartonima za jaja (cula sam da su najbolji izolatori zvuka, najbolji materijal za gluvu sobu). ;)
Arrivederci!
