Prvo da se zahvalim svom vernom citaocu koji je to postao i pre ovog prvog posta, a on takodje nosi i titulu pokretaca istog, odnosno g-dinu Mrkiju.
Dvomesecna avantura "Milano" je pocela bas nekako skoro ocekivano. Avion je bio odlozen sa 16h na 20:45, a za izmenu smo saznali u momentu predavanja prtljaga. Objasnjenje je bilo da se prethodnog dana pokvario avion pa su svi letovi pomereni. Bas ohrabrujuce. (JAT! JAT! JAT!) Ako nista, barem su nam uzeli kofere i ubacili crv sumnje da ce se isti zagubiti u medjuvremenu :). 5,5 sati cekanja pred nama.... barem je dobro sto smo u svom gradu, pa je Ster Cinema bio odlicno resenje za skracivanje perioda cekanja. Cisto radi statistike : avion je poleteo u 21:30.
Skoro dva sata drmanja po grbavim evropskim avio putevima i ... Milano! Moja najbitnija prva impresija pri izlasku iz aviona (ili iz aerodroma, ukoliko izlaz iz aviona vodi kroz tunel) je vazduh. U Sharm El Sheiku vazduh je bio topao, suv i mirisljav, savrsen, Tunis - vlazan, topao, vlazan, tako da je par trenutaka neprijatno disati, Beograd - smrdljiv, Milano - tja, sasvim ok, nista posebno, ali samim tim sasvim zadovoljavajuci.
Docekao nas je mali celavi italijan, nalik na Collin-u, samo nizi i mladji. Auto.. ne znam, neka ogromna crna Mercedes ladja koja jos mirise na novu cistu kožu. (Morala sam da trazim nasa slova da ne bude zabune na sta je ladja mirisala ;) ) Damir se nekako brzo slozio kad sam rekla da zelim takav auto. Autoput do centra Milana je oko 55km, brzina se apsolutno nije osecala. Na moje iznenadjenje svi su se uredno sklanjali pri prvom ablendovanju, tako da je voznja prosla bas po ukusu jedne ovcice - brzo, udobno i bez ometanja.
Sa nama je putovala i devojka koja ce raditi u customer service (plasim se da ne izgovorim call centru, a neke vole da se to kaze prodaja). Potraga za apartmanom u kojem je trebalo da odsedne je bas potrajala, ali smo za to vreme mogli da vidimo dosta interesantnih ulica sa romanticnim zgradama. Tu su ulice napravljene od necega nalik na velike kaldrme. Velike, ali dovoljno male da ne dozvoljavaju prijatnu brzu voznju. Prosli smo i pored Milanske katedrale koja je u crnoj noci bljestala bela i kitnjasta kao stalagmiti. Dosta vremena kasnije napokon i nasa ulica.
Apartman je sasvim ok. Dve sobe, svaka ima svoje kupatilo i tv, i jedna zajednicka prostorija koja je i kuhinja i dnevna soba i predsoblje. Uredno i zadovoljavajuce za nas boravak. S obzirom da je pet devojaka odselo u stanu sa jednim kupatilom, ja sam super srecna.
Docekao nas je kolega cimer, takodje iz Srbije, fin decko, tj ozenjeni covek :) tako da je prica potrajala duboko u noc dok se nismo skroz onesvestili.
Samo par sati kasnije prvi radni dan u Milanu.
Dvomesecna avantura "Milano" je pocela bas nekako skoro ocekivano. Avion je bio odlozen sa 16h na 20:45, a za izmenu smo saznali u momentu predavanja prtljaga. Objasnjenje je bilo da se prethodnog dana pokvario avion pa su svi letovi pomereni. Bas ohrabrujuce. (JAT! JAT! JAT!) Ako nista, barem su nam uzeli kofere i ubacili crv sumnje da ce se isti zagubiti u medjuvremenu :). 5,5 sati cekanja pred nama.... barem je dobro sto smo u svom gradu, pa je Ster Cinema bio odlicno resenje za skracivanje perioda cekanja. Cisto radi statistike : avion je poleteo u 21:30.
Skoro dva sata drmanja po grbavim evropskim avio putevima i ... Milano! Moja najbitnija prva impresija pri izlasku iz aviona (ili iz aerodroma, ukoliko izlaz iz aviona vodi kroz tunel) je vazduh. U Sharm El Sheiku vazduh je bio topao, suv i mirisljav, savrsen, Tunis - vlazan, topao, vlazan, tako da je par trenutaka neprijatno disati, Beograd - smrdljiv, Milano - tja, sasvim ok, nista posebno, ali samim tim sasvim zadovoljavajuci.
Docekao nas je mali celavi italijan, nalik na Collin-u, samo nizi i mladji. Auto.. ne znam, neka ogromna crna Mercedes ladja koja jos mirise na novu cistu kožu. (Morala sam da trazim nasa slova da ne bude zabune na sta je ladja mirisala ;) ) Damir se nekako brzo slozio kad sam rekla da zelim takav auto. Autoput do centra Milana je oko 55km, brzina se apsolutno nije osecala. Na moje iznenadjenje svi su se uredno sklanjali pri prvom ablendovanju, tako da je voznja prosla bas po ukusu jedne ovcice - brzo, udobno i bez ometanja.
Sa nama je putovala i devojka koja ce raditi u customer service (plasim se da ne izgovorim call centru, a neke vole da se to kaze prodaja). Potraga za apartmanom u kojem je trebalo da odsedne je bas potrajala, ali smo za to vreme mogli da vidimo dosta interesantnih ulica sa romanticnim zgradama. Tu su ulice napravljene od necega nalik na velike kaldrme. Velike, ali dovoljno male da ne dozvoljavaju prijatnu brzu voznju. Prosli smo i pored Milanske katedrale koja je u crnoj noci bljestala bela i kitnjasta kao stalagmiti. Dosta vremena kasnije napokon i nasa ulica.
Apartman je sasvim ok. Dve sobe, svaka ima svoje kupatilo i tv, i jedna zajednicka prostorija koja je i kuhinja i dnevna soba i predsoblje. Uredno i zadovoljavajuce za nas boravak. S obzirom da je pet devojaka odselo u stanu sa jednim kupatilom, ja sam super srecna.
Docekao nas je kolega cimer, takodje iz Srbije, fin decko, tj ozenjeni covek :) tako da je prica potrajala duboko u noc dok se nismo skroz onesvestili.
Samo par sati kasnije prvi radni dan u Milanu.
Нема коментара:
Постави коментар